СТАВ ГРАЂАНИНА: Oвим планом се жели успавати и седатирати, ионако већ омамљено, само срце града

Прошле године је приличну расправу изазвала градња несуђеног шопинг мола у самом језгру Бања Луке која је довела до тога да се обустави градња и покрене ревизија регулационог плана ужег централног дијела града. Као примарни аргумент се истицала потреба осмишљавања примјереног простора за споменик палим борцима Отаџбинско-одбрамбеног рата.

Међутим, у медијима се није примјетила реакција на недавно отварање јавне расправе на нацрт измјена регулационог плана ужег дијела града Бања Луке који је од 18. априла стављен на јавни увид. Уколико је претензија да Бања Лука има улогу главног града односно административног центра Републике Српске тада ова јавна расправа би требала да добије ширу димензију и да буде интересантна и изван локалних оквира.

Дакле, користим своје право и слободу грађанске савјести да изнесем своје скромно лаичко мишљење са још скромнијом надом да ће утицати на савјест, превасходно ону стручну, оних који у својим рукама држе узде предлагања, па и коначног усвајања, овог плана.

У суштини, када се разгрну козметичке и маркетиншке маске, овај план заправо представља наставак (ако не и довршетак) урбанистичког дављења самог градског језгра овог града. Скромни помаци у односу на важећи регулациони план су видљиви на платоу испред Музеја савремене умјетности РС и на простору фонтане иза Народног позоришта Републике Српске (гдје се одустало од изградње одређених објеката). Међутим ови помаци су недовољни и осталим предложеним рјешењима су девалвирани.

Некада се говорило да су бањалучка насеља Борик, Старчевица итд. градске спаваонице (што данас дефинитивно и јесу с обзиром на негативни прираштај) међутим, са овим планом се жели успавати и седатирати, ионако већ омамљено, само срце града.

Иако град Бања Лука јауче и вапи са слободним зеленим јавним површинама и садржајима културе (концертне дворане, изложбени простори, театар и сл), гдје би се грађани смислено и са корисним циљем окупљали, овај план је очигедно подлегао (не)укусу провинцијског приватног капитала који није далеко одмакао од својих уских провинцијских светоназора и хоризоната. Умјесто да урбанистичка визија буде свијетла, просвјетитељска, она је сива, онеспокојавајућа.

Некада су царски Беч и краљевски Београд осмишљавали урбанистички развој Бања Луке а данас се тај посао повјерава приватним предузећима?! Зашто такав озбиљан посао није повјерен архитектонском факултету у Бања Луци, Београду или неком другом референтном универзитету?

Од наводног Милосављевићевог трга (парка!?) се планира да се начини још једна бетонска авионска писта у самом центру. И то уоквирена са вишеспратним стамбеним и пословним објектима (5-6 спратова) на платоу некадашње ауто школе (простор гдје се данас гради подземни паркинг). Изгледа да је мало бутика и кафана у овом граду? Да ли је неко прошетао овим градом и примијетио пословне просторе који зјапе празни и оглашавају се за издавање и по неколико година? Да ли је неко икада шетао европским градовима? Шта би на тој локацији недостајало једном ограђеном парку налик оном паришком Луксембуршком? Па у самом Хагу постоји хашка шума, дословце шума. И Холанђанима није због тога горе, напротив. Коначно, да ли је неко прошетао београдским Пионирским парком испод којег је такође подземна гаража. Са истинским зеленим парком би се оставио Саборни храм Христа Спаситеља, централна катедрала, да доминира у простору. И врхунац урбанистичког апсурда је да се у том планираном бетонском коридору, уоквиреном будућим штриковима за доњи веш и кафићима и кладионицама, постави споменик борцима. Заиста срамотно? Ако тврдимо да је социјалистички режим био поразан оно је бар у одавању поште и признања његовим борцима био достојанствен и конкретан (иако каткада мегаломански). Споменик борцима НОР-а на Бањ брду стоји доминантно над градом и видљив је из највећег дијела Бања Луке. Међутим, данашњи приједлог регулационог плана као да има намјеру да сакрије овај споменик нашим борцима Отаџбинско-одбрамбеног рата, и од очију бораца и од очију грађана.

Неразумно је и несхваљиво зашто поштовани градски оци не дозвољавају да пусте ово мало грађана што је остало у овом граду да негдје продишу и на некој клупи сједну и одморе душу од своје и туђе судбине. Ваљда архитектонско-урбанистичка рјешења са својим садржајем и естетиком имају за циљ да трасирају културно-духовни развој једне средине а на да постану претпоставка његове културне и сваке друге регресије.

Говори се о некаквим вишеспратницама (од 15 спратова), од којих се очекује да „одушеве“ јавност, а које ће само да нагрде ионако конфузан изглед града. Било би добро да нас струка поучи у којим се то метрополама „убадају“ облакодери у само језгро града које има сасвим другу архитектонску физиономију. Ако је узор био Дубаи онда се то и може (некако) разумијети. Да ли је неки енглески архитекта „убадао“ вишеспратнице поред катедрале св. Павла или француски поред Нотр Дама? Да ли смо ми то некакав финансијски центар налик Франкфурту да себи дозволимо толико стакла и бетона? Па и у тим градовима се пословне зоне издвајају ка периферији. Коначно, ето и Београд  издваја арапске солитере у енклаву звану Београд на води. Да ли је неком београдском урбанисти пало на памет да „убоде“ стамбени солитер у близини цркве св. Марка или, рецимо, Народног позоришта? Ако се мислило да улази у Бања Луку красе капије налик оним београдским, мислим да је и то промашај, посебно она источна на Звездари. Заиста чудно, у најмању руку?!

Говори се и о стамбеном солитеру од 12 и више спратова на мјесту некадашњег кина Козаре у самој непосредној близини Саборног храма Христа Спаситеља, Народног позоришта, Банског двора и Палате Предсједника? Да ли је градски урбаниста-архитекта икада прошетао овим дијелом града? Ако је социјализам са околним мусавим стамбењацима већ унаказио овај дио језгре града, мало ли је да још један углавимо. Да ли је то по оној народној што горе то боље? Мало ли је изграђених и планираних солитера у сусједној улици Николе Пашића или оних у улици Првог крајишког корпуса? Зар се није могао осмислити садржај који би примјерено уоквирио постојећи објекат Кола српских сестара и њега на неки начин довео у центар пажње, с обзиром на његову архаичну архитектуру, и истовремено отворио простор према Народном позоришту и сачувао просторну позицију саборног храма и околних репрезентативних грађевина (које је још Краљевина изградила). Не, него ваља „убости“ још један небодер како би домородачки капитал још нешто зарадио. Заправо, мој приједлог је да се сруши и Коло српских сестара и ту удене један небодер, ето, ради досљедности. Зар постојећа стамбена скаламерија,  још у градњи, преко пута Народне универзитетске библотеке није била предлагачима нацрта довољна за отрежњење? Исте примједбе се односе и на предложени плато преко пута Народне скупштине гдје се планира још једна бетонска 8-спратна неман.

Да ли се ико бавио пројекцијама раста овог града? Да ли је неко упоредио попис из 1991. у односу на недавни, гдје овом граду недостаје 5-6 хиљада становника у односу на прије 25 година? Да ли је неко прочитао који је број празних станова по посљедњем попису? Ко ће напунити те солитере? Који то народ? Или се ови солитери граде само за сумњиве финансијске трансакције? А о економском расту, којем би требало жртвовати срце Бања Луке, да и не говоримо. Да ли се то очекује да се европске финансијске институције и баварски БМВ пресели у Бања Луку?! Ако је и то пројекција развоја зашто се тада стаклени „downtown“ није наставио тамо гдје је са зградама Владе започет, на бањалучком пољу према сајмишту?

У погледу понуђених саобраћајних рјешења овдје тек толико да ће она само интензивирати саобраћај у градској језгри умјесто да га редукује. У том смислу подземни пролаз од Народног позоришта до хотела Палас из важећег регулационог плана је било далеко боље рјешење.

Не бих Вам више одузимао времена са даљим приједбама на мањкавости нацрта плана. У суштини, ако град нема новца за инфраструктурне захвате које ће бити у корист грађана (ону културно-духовну па и душевну) тада је боље да се засади трава и посади неко дрво него да се приватном капиталу дозволи да избетонира и унереди срце Бања Луке и затвори небо над овим градом. Разочаравајуће.

Овдје је неопходно да се укључи струка да се град сачува од посљедица урбанистичко-архитектонских авантура. Као што сам горе истакао, некада су Беч и Београд претварали касабу у контуре средњеевропског града, а данас приватне фирме, по наруџби, настоје да се вратимо у оквире те касабе.

Иначе, других очекивања од предлагача и израђивача нацрта овог плана за цивилизацијски искорак ка бољем и немам, јер разумијем у којем се дјелатном окружењу налазе, тако да је ово обраћање сасвим довољна сатисфакција личној савјести без неког додатног и узалудног апеловања и мољења.

 

С поштовањем,

Александар Чорни, грађанин

Comments are closed.